Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, praznik kada se Crkva seća velikog propovednika pokajanja i Carstva Božijeg - Svetog Jovana Kstitelja i njegovog mučeničkog stradanja.

U vreme cara Iroda Antipe, sina starog Iroda, ubice vitlejemske dece, propovedao je u Galileji Sveti Jovan Krstitelj. Pošto je car oterao svoju zakonitu ženu i uzeo ženu svoga živog brata Filipa - Irodijadu, Sveti Jovan ustao je protiv ovog bezakonja i zbog toga je bačen u tamnicu.

Na jednoj svečanosti, zanesen igrom Irodijadine kćeri Salomije, car joj obeća da će joj ispuniti svaku želju.

Ona je, po nagovoru svoje zle majke, zatražila svetiteljevu glavu, a pijani car joj je ispunio želju i posekao Svetog Jovana.

Učenici Svetog Jovana uzeli su u noći njegovo telo i časno ga sahranili, a besna Irodijada je izbola iglom jezik Jovanov i glavu zakopala na neko nečisto mesto.

Uskoro je sve ove zlotvore stigla zaslužena kazna, pa su skončali svoj život u bedi i poniženju.

Smrt Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, a praznovanje 11. septembra ustanovljeno je zato što je toga dana osveštana crkva koju su nad Jovanovim moštima u Sevastiji podigli Sveti car Konstantin i carica Jelena.

Dan se provodi u strogom uzdržanju i postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer to podseća na prolivenu krv Jovanovu.

(Mondo)